ponedjeljak, 26. svibnja 2014.

Dvi, tri riči...

Nisam pisala blogić nekih desetak dana... Baš nisam mogla. Ne znam koliko me tko prati, čita i poznaje, ali ja sam jedna uuuuuuuužasno turbo mega osjetljiva osoba. K tome još i trudna. Pa osjetljivost sad pomnožite s cca 1000. Prošli vikend su me šokirale i potresle ove grozne poplave i otad non stop pratim vijesti o svemu vezanom za njih. Moram napomenuti da inače ne gledam baš previše teve, a vijesti apsolutno nikada. U politiku se ne razumijem, a trudim se raspoznavati što je dobro, a što loše. Općenito. Ne mislim samo u politici. I posebno se u trudnoći klonim svega lošeg i negativnog.

I kažem vam, toliko su me te poplave potresle, da sam čak i nekoliko noći od muke i brige spavala po 4 sata, što nikako nije dobro za moje stanje. Ponekad imam osjećaj da prikupljam sve brige ovoga svijeta, stavljam ih sebi na leđa i onda svojim plačem pokušavam riješiti tuđe probleme. Nije (mi) lako, priznajem. Teško mi je gledati sve te tužne priče, sve me podsjeća na rat i glavobolja me od toga instant hvata. Tužna sam zbog starih i nemoćnih ljudi koji su smješteni po školskim dvoranama, tužna sam zbog majki i malih beba koje nemaju pelene i osnovne higijenske uvjete, tužna sam zbog svih kojima je poplava odnijela dom. 
Kao životinjoljubac, zapravo sam možda i najosjetljivija upravo na njih - male, nemoćne i silom prilika ostavljene životinjice na milost i nemilost vremenu.
Sam Bog zna koliko sam suza isplakala u životu zbog životinja i njihovih tužnih sudbina, koliko sam mu se noći molila da im pomogne, da nađu dom, da ozdrave... Koliko sam novaca donirala (mislim, to još uvijek radim svaki mjesec i radit ću dokle god imam financijske mogućnosti za to - od pomoći azilima, do pomoći pojedincima, od zečeva, pasa, mačaka...)... I dan danas se sjetim pojedinaca tipa stari, bezubi i bolesni mačak Tonček, epileptični pas Sherlock, pokojna kujica Đina koja je zauvijek dom pronašla tek u svojoj dubokoj starosti... Nisam ih upoznala osobno, ali pratila sam sve o njima. Neke dušice jednostavno ne možeš zaboraviti. Tako ne mogu izbiti iz glave ni ove jadničkiće koji su silom prilika morali biti ostavljeni u svojim potopljenim selima. Oni sretnici na tavanima su većinom i spašeni, dok su neki od onih u dvorištima i na lancima (zašto, o zašto taj jebeni lanac?!?!?!) otišli u Raj, a o praščićima, kravicama, ovčicama i peradi da ne govorim. Tuga, tuga.
Nekidan sam vidila fotografiju krave slomljenih nogu (Gunja ili Rajevo Selo, ne mogu se sad točno sjetiti), plakala sam k'o malo dite. :( Jutros gledam jedan maleni pasji par koji su spasili dobri volonteri, ona plače, on je tješi i ne odvajaju se jedno od drugog. Bože, koji život! <3 Pa onaj beskućnik koji je skupio 7 Kuna i zamolio slučajnu prolaznicu da nazove 0609011 i da će joj on dati novac za poziv, jer i on želi pomoći... More priča, veliko more i tužnih i sretnih priča.

I iako me sve skupa jako, jako, jako pogađa i ne prođe dan/noć, a da se ne isplačem za tim nesretnim sudbinama, toliko me drži neki ponos na sve svoje sunarodnjake, jer, budimo realni, svi smo mi sirotinja, takva je država, a ova tužna i teška situacija mi je pokazala da još uvijek ima puno, puno dobrih ljudi koji će odvojiti od svoje skromne plaće/mirovine/džeparca i dati potrebitima. I ono što me najviše oduševljava je to što Hrvatska iako i sama stravično pogođena poplavama, ipak velikodušno pomaže i Bosni i Srbiji. Suze su mi išle (od sreće) kada sam vidila da su moji sugrađani iz Splita (ja sam sada u Zagrebu) skupili i poslali kamion s 25 tona pomoći u Žepče, kada su hrvatski vojnici spašavali stanovnike Obrenovca...
  
Iako tužna zbog stradalih, vrlo sam ponosna na velika srca ove male države... 
Nadam se da će se sve sanirati u najkraćem mogućem roku i da će se svi domovi obnoviti što prije... 

Šaljem svima u Slavoniji, Bosni i Srbiji dobre vibracije, pozitivne misli i zagrljaje, a isto tako želim sve najbolje dobrim volonterima, HGSS-u, vojnicima i svima koji se bore za pomoć ljudima i životinjama.

Hvala Martini M. koja je osobno došla kod mene kući po donaciju (jer ja ne smijem nositi ništa teško, a bila sam sama u Zagrebu nekoliko dana, muž bio na putu) i odnijela je na Velesajam.
Hvala Antoneli Ž. što je u moje ime kupila hranu za životinje i poslala je u Slavoniju, da ni to ne trebam nositi.  

<3 

Lenka




Broj komentara: 36:

  1. Ti si Lenka osjećajna i senzibilna osoba bez obzira na trudnoću. Ja te apsolutno razumijem, teško se praviti imun na tuđu nesreću...

    OdgovoriIzbriši
  2. Draga Lenka, totalno te kužim.... Niti ja se nisam primala kompa, jer me duboko rastužila tužna sudbina svih tih ljudi i životinja. Slavonci koje ja poznajem su mahom krasni, skromni i radišni ljudi, a nekako ih ništa ne mazi... Rat, suše, poplave i još su uvijek isti, jednostavni i u konačnici sretni... U svakom slučaju, drago mi je da su se svi aktivirali i da pomažemo jedni drugima. <3

    Da ne zaboravim na susjede, zaista mi je žao što je voda odnijela toliko mira u previše domova diljem regije.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Razumimo se. Ne znam puno Slavonaca, ali one koje znam, znam da su krasni, topli i velikodušni ljudi. I grozno je to kako se na sirotinju uvik navali neka grozota. Prvo rat, pa onda ovo govno. Stvarno me tješi šta se pokrenila ogromna akcija i šta baš svi sudjelujemo. <3

      Izbriši
  3. Ti si jedna nezna dusa i verujem da ces biti odlicna majka... rastuzila si me ovim tekstom i ujedno usrecila cinjenicom da postoje ovako divne osobe na svetu. <3 :*

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Draga Milena, od srca ti hvala na ovom komentaru... <3 :*

      Izbriši
  4. Tužno, pretužno... svaki dan se rastužim i rasplačem na ove sudbine i priče, žao mi je ljudi, žao mi je životinjica i onda još kad pročitam kako se pojedinci žele okoristiti, bude mi muka, kao onaj kojeg su uhvatili kako u mercedes trpa humanitarnu pomoć i još se izvuče bez ikakve prijave i kazne, zbog našeg diivnog zakona prema kojemu stvari namijenjene u humanitarne svrhe ne pripadaju nikome... ipak se nadam da će sve ove donacije doći u prave ruke i da će pomoći onima kojima sad najviše trebaju :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Je, mene je isto šokirao taj u merđi. Isto su me šokirale snimke iz Bosne di lokalni šerifi drže skladišta pod ključem, a gladni ljudi plaču i mole za hranu. Ma koma! :(
      Ja se isto nadam da će donacije doći tamo di triba... Virujem u to. Pogotovo jer nas je većina pisala slovo H, pa mi se čini da je ipak malo teže takve stvari preprodavat.

      Izbriši
  5. pretuzno je sto se događa u nasoj ali i u susjednim zemljama. ja sam isto emotivna osoba, pomazem koliko mogu, samo malo ljudi to zna jer o tome nisam nikad pisala javno, ni na fejsu, blogu itd...

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Svatko pomaže kako i koliko može...

      Izbriši
    2. istina, i slazem se sa tim. jedna mije zena prije par godina naisala da sam mistična osoba jer kao nezna dosta o meni a ona je psiholog u penziji. i prema tome mi je napravila jednu kutijicu. mislim da ni to opet nije tako loše, nije zanimljivo ni kad se sve zna ;)

      Izbriši
    3. nisan te razumila ništa...

      Izbriši
  6. Ja sam nakon prvih vesti o poplavama u regionu bila jako besna političare i sve te grozne lažove i prevarante, a onda sam se prebacila na volonterski rad i donacije i Twiter jer smo jedino tako mogli da da čujemo gde je šta potrebno. A sad, kada se polako smiruje sve, čitam te tužne priče i neretko mi se desi da ih baš na poslu čitam i onda sva uplakana moram korisnicima da objašnjavam pravila biblioteke. Što je neviđeni blam, ali kako da čovek da ostane imun kad pročita da je kujica preplivala nabujalu Savu i pronašla vlasnicu!? :) Šaljem ti jedan veliki, ma ogromni virtuelni zagrljaj, ti si prava jedna dušica! :) <3 <3 <3

    OdgovoriIzbriši
  7. Joj Lenkic, znam da je tesko al cuvaj se stresa u tvom stanju, tragedija je velika, ali pomoc sa svih strana bar malo to ublazava i znas da si nesto napravila za pomoci, ne mozes sama rijesiti sve probleme svijeta niti se to ocekuje od jedne osobe

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. A znam, al baš me pogađa... Baš mi je Toni maloprije reka da pretjerujem s gledanjem vijesti, a znaš da on nije non stop doma. Proć će...

      Izbriši
  8. Ponosna sam na svoju zemlju što su se svi ujedinili da pomognu ljudima u nevolji i što svatko pomaže kako god i koliko god može...samo sinoć za vrijeme ovih humanitarnih koncerata koliko je ljudi nazvalo i doniralo...kad to vidim, srce mi je OVOLIKO! A ti draga prestani gledat vijesti, nije dobro za bebolina...think happy thoughts :)

    OdgovoriIzbriši
  9. joj Lenka..ne znam jel ima nekog a da ga nije pogodilo, ali ko što i sama kažeš, gle koliko dobrote je isplivalo iz ljudi. mene je scimalo kad su krenule priče o profiterstvu, ali samo sam se trebala sjetiti rata pa da se saberem. naravno da ima ljudi koji će koristiti priliku. radiš najbolje što možeš, pomažeš koliko možeš, i srećom pa mali ljudi imaju dovoljnu moć da pomognu bližnjemu.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. je, takve stvari me stvarno tješe, to šta ima baš puno dobrih ljudi... <3

      Izbriši
  10. Lenka <3 Stvarno si divna, osjećajna osoba, to izvire iz tolikih tvojih postova. I znam da je ovo lakše reći nego učiniti, ali ipak ti želim da se sada, u svome stanju, što manje brineš, pokušaj ne preuzimati sve brige, ne razmišljati toliko o svemu tome... Lijepo si ovo napisala, cijela se regija ujedinila i brojni ljudi pomažu koliko mogu. I mene je razveselila ova ujedinjenost zemalja u regiji tijekom cijele ove situacije, to je ono divno u cijelom ovom sranju. <3 A sada se pokušaj usmjeriti na pozitivu, sunce, šetnje, sladoled, kozmetiku... Sada za tebe nije vrijeme za crne misli i previše brige i stresa. :)

    OdgovoriIzbriši
  11. Draga Lenka,ja sam isto tako jako osjećajna osoba i potpuno te shvaćam. Tuga,velika tuga je zadesila i ljude i životinjice i ja sam u grču otkako se to sve dogodilo. Osjetljiva sam i inače jako,a onda kad i gledamo te fotografije,slušamo priče...suze stalno teku. ovaj tjedan sam odlučila da ću ipak pozitivnije gledati na stvari - koliko ljudi pomaže,koliko se ljudi uključilo u akciju - sama sebe podsjećam na lijepe priče,na to koliko ljudi ima ogromno i nesebično srce,... pomažem koliko mogu,i dalje ću naravno jer će i tim ljudima,a i životinjicama još dugo trebati naša pomoć. iako te ne znam osobno,iz tvojih postova vidim i znam da si dobra,velikodušna.osjećajna osoba i želim ti da se uspiješ preusmjeriti na pozitivne stvari <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti na ovim lipim ričima... <3 <3

      Izbriši
  12. Joj Lenka sad si me rasplakala, a ne smije me sestra vidjet da plačem pa ću se praviti da kišem i zato idem puhat nos! Već sam to jednom izvela dok sam gledala Dnevnik. I mene baš jako pogađa sve ovo, žao mi je što nemam više novaca pa da mogu više pomoći. Polajkala sam sve žive grupe na Fejsu za životinjice pa imam live feed spašavanja i vidim što sve ljudi rade da spase životinjice, i srce mi puno sreće kad vidim koliko su ih spasili! A jadne male i velike životinje! Žao mi je ljudi, ostali su bez svega, ne mogu to ni pojmiti kako je to, ali više mi je žao životinjica koje su se napatile više dana, jer ih ljudi nisu stigli spasiti,nisu mogli. Užas. Koliko životića malih izgubljenih.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Jebemu... Nemoj plakat! Ja isto pratin spašavanje životinja po grupama, pa me tješe svi ti hrabri i dobri ljudi koji ih spašavaju plivajući doslovno u govnima, riskirajući svoje živote... <3

      Izbriši
  13. Ajoj Lenkice :( tesko je, pokusaj zbog sebe i bebe da ne brines toliko, pomoci ce neko ovim ljudima, dajes koliko mozes, samo ne stavljaj sebi sav teret na ledja <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ma znam, al baš me pogodilo... Nadam se da će se sve u najkraćem roku oporavit... <3

      Izbriši
  14. Meni sad isto suze na oci dok citam tvoj post. Najgore mi je sto je sve to pogodilo mala seoska gospodarstva i sto su to sve ljudi koji nemaju puno, a sad su ostali bez svega :( A onda jos i neduzne zivotinje... :((

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Je, je, to je ono najtužnije, šta je ovo pogodilo one koji ionako teško žive... :(

      Izbriši
  15. Čitajući ovaj post vidjela sam sebe. Također sam velika emotivka i jako emotivno reagiram na tuđu patnju. Kako radim, tamo gdje radim, slušala sam tužne priče učenika koji su s poplavljenih područja i kako sam im autoritet, trudila sam se biti jaka i utješiti ih koliko mogu, a kad bih došla kući raspala bih se i isplakala dušu. Kao što ti kažeš, plač mi je jedini način da izbacam tu tugu i negativnu energiju iz sebe. A ti mi se draga drži i pazi na malog čovjeka kojeg nosiš :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ajoj, pa tebi je koma... :(
      Čuvam čovika, čuvam! <3
      Drži se i ti! <3

      Izbriši
  16. aj ti lipo Lenka u smokve, rasplakala si me :P
    ugasi koji put tv, sad trebaš pazit sebe i bebača :*

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. :/
      a evo zadnja 2-3 dana slabije gledan vijesti, jednostavno više ne mogu...

      Izbriši