nedjelja, 23. veljače 2014.

Priča o Dunji...

Ovo je priča o jednom Dunji.
Da, Dunja je muško. Dunja je moj zamorac, moj cimer, moj maleni prijatelj. Prije nego počnem pričati o njemu, moram nekako krenuti od početka svih početaka. Dakle, priča seže na sami početak devedesetih kada sam bila sedmogodišnja djevojčica... Da - 1990. Te godine dobila sam od brata svog prvog zamorčića. Nazvao ga je Žorž. Žorž prvi. Nakon njega stigao je i Žorž Drugi, kasnije, u srednjoj školi za jedno Valentinovo (tamo negdje dvijetisućite čini mi se) od jednog Tonča pankera u kojeg sam bila strašno zaljubljena ;) dobila sam i zamorčicu Žoržinu, našli su se tu i albino zamorac Filip i jedan mali čupavi Panker sa zamorskom irokezicom... Bilo je u mom životu dosta malenih životinja, našli su se tu i hrčci i dva kunića, dvije papige, jedno zalutalo štene imena Grof... Ali zamorci su bili i ostali konstanta u mom životu. Kad sam prohodala s današnjim mužem, nakon par mjeseci veze (koja je ionako zbog njegovih učestalih putovanja bila kao na daljinu), muž se morao odseliti u Zagreb za stalno. Ja sam u Splitu bila pomalo usamljena, iako sam istovremeno radila, studirala, pjevala u klapi, izlazila vani (ajde, nije mi toliko loše bilo!), odlučila sam sebi nabaviti ovoga puta zeca ili činčilu. Naravno, došavši u zoo hobby, prvo što sam ugledala bio je jedan majušni, čupavi, crni nesretnik koji je nekontrolirano skakao po kavezu kao da ga netko tuče. Znala sam da ga moram spasiti da ne dođe u ruke neke neodgovorne osobe. To je bio moj veeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeliki prijatelj Bobo. Bobo Zamorac. O Bobi vam sada nemam vremena pričati jer je to bio jedan užasno legendaran zamorac s 165445313131653416512 anegdota u životu. Živjeli smo skupa skoro sedam godina, dok ga tumor nije dokrajčio prije deset mjeseci. Još ga nisam preboljela i još uvijek mi je teško. Evo i sada plačem dok ovo tipkam, jer mi strašno nedostaje taj dugodlaki zamorski prasac koji je fizički podsjećao na kombinaciju koale i pekinezera (ne pitajte, ali istina je živa da je takav bio). Zašto sam se raspisala o mom Bobiju? Zato jer je on Dunjin Tata. Kada je Bobo navršio tri godine, došla sam do zaključka da mu treba prijatelj. Muški prijatelj. I ponovno sam otišla u zoo hobby, opet planirala kupiti činčilu, ali kada sam vidila malo, prestrašeno, čupavo bijelo klupko, znala sam da tom malom zamorčiću moram spasiti život. Veterinarka iz zoo hobbyja je rekla da je muškić i ja sam pomislila kako je to idealno. Tom malom, bijelom frajeru dala sam ime Đole (ne po Balaševiću, nego po jednom liku iz Splita, nebitno sada za ovu priču). Bobo se prvih nekoliko mjeseci užasno bojao Đole iako je Đole tada bio manji jedno pet puta od Bobija. Nakon nekoliko mjeseci, kada je Đole malo stasao i razvio u prekrasnog zamorčića, Bobi je strah popustio i postali su nerazdvojni. Toliko su bili nerazdvojni da su me pomalo i ignorirali (pogotovo Đole). I nekoliko mjeseci nakon njihovog intenzivnog druženja, bila je to topla ljetna noć, noć s 12. na 13. srpnja 2010. Noć kada sam s klapom pjevala na festivalu u Kaštelima, noć koju sam probdjela iako sam imala radnu subotu... Tu noć, kao i svaki drugi dan/noć u mom životu kada dolazim kući od nekud, prvo mi je obavezno javljanje mojim zamorcima. Ja njih pozdravim, pa obavljam sve ostalo. I tu vruću srpanjsku noć ja u dva sata iza ponoći ulazim u njihovu sobu (je, u kući od staraca, zamorci su nekad spavali u mojoj sobi, a nekad u drugoj u kojoj ionako nitko nije boravio) i vidim Bobu preplašenog ispod radnog stola, a Đolu u maloj kućici s glavom na vratašcima. Prvo sam primjetila krvav nosić na Đoli. Užasno sam se prepala jer mi je palo napamet da su se potukli, iako ni jedno ni drugo nisu bili agresivci. I u istom trenutku dok razmišljam o potencijalnoj tučnjavi, začujem neke sitne koračiće u toj istoj kućici u kojoj je Đole uredno stajao nepomično na vratima. I padne mi opet na moj genijalni um - da nije Đole rodio dijete???? O! Đole je žensko?! I odem ja tako u stanju šoka u svoju sobu da im ne smetam i da probam odspavati koji sat do posla. Naravno, nisam uopće spavala. Sutradan, nakon posla smo muž i ja došli kod mene doma i ja sam njega čitavo vrijeme uvjeravala da ili sam ja nešto krivo čula, a i ako nisam, ako je Đole stvarno žena, objašnjavala sam mu da zamorčice u prvoj trudnoći rađaju uglavnom jednu bebu, maksimalno dvije. A Đole je ionako đentilasti zamorac, nije on (i dalje se nisam mogla naviknuti da je ona) mogao roditi više od jednog zamorca! Nije? Yeah right Lenka!!! I uđemo mi u njihovu sobu, Bobo smiren, jede ko prasac, Đole se okej ponaša, čujemo opet tapkanje koračića u kučici, dignemo kučicu i imamo što vidjeti - ne jedan, ne dva, ne tri, nego ČETIRI mala minijaturna zamorčića velika kao palac (nježne ženske) ruke, trčkaraju po kavezu kao malene munjice. Bili su to Dunja, Mazalo, Bepo i Pavica. Svih sam poklonila u provjerene ruke, nisam ih htjela udomljavati bilo kome, nego baš ljudima za koje sam znala da će se brinuti o njima kako treba. I ostao je Dunja... Bio je prelud, nisam se mogla odvojiti od njega i ostavila sam ga da živi s mamom i tatom. I da, Dunja je dobio ime po Dunji iz Smogovaca. Mislila sam da je ženskica jer ima mamin oblik tijela. Nekoliko mjeseci nakon rođenja sam shvatila da je muško. Nisam mu htjela mijenjati ime, kao ni njegovoj mami, bilo mi je glupo. I nemojte misliti da nemam pojma o spolovima, ma znam ja, nego, zamorcima je teško odrediti spol u prvim mjesecima života. 
Evo, ovo je bio vjerujte mi najkraći mogući uvod na svijetu. Isto tako, od mali miljon fotografija koje imam, bilo mi je teško odabrati samo ovih "nekoliko". Pokušati ću vas upoznati s mojim Dunjom kroz sljedeće fotografije... :)

Većina fotografija snimljena je mobitelom jer se Dunja boji zvuka fotoaparata...


Hello ljudi, ja sam Dunja, a ovo je moj profil! 
Ovo je faza dok sam još imao dobre zube i jeo sijeno koje vidite iza mene.

U starom stanu, najdraže mi je bilo provoditi vrijeme ispod stolića u dnevnom boravku. Vidite kako ponosmo pokazujem svoje zube, tada su moji zubići bili okej, mogao sam jesti što god!

I nisam ja uvijek raščupani huligan, imam ja i svoje zalizane faze, kada volim biti uredan i s visoka promatrati svijet... Ovdje sam još uvijek mogao i jabuku samostalno jesti...

Volio sam trošiti zube na sijeno...

Obožavao sam grickati sjemenke, jesti povrće i voće. 
Od povrća mi je najdraži nećete vjerovati - zeleni listić od mrkve.

A ponekad sam, evo priznajem, pravi huligan! Dočekam ovako Lenku i Tonija kada se vrate s posla. Pa šta? Meni je dosadno ponekad...

I onda... Prije gotovo dvije godine, mene su po prvi puta zabolili moji zamorski zubi...
Mislio sam da je mom životu kraj, vidio sam i da se Lenka i Toni boje. Lenka je plakala, a ja sam stvarno htio jesti, ali nisam mogao, sve mi je ispadalo iz usta...
Vodili su me u doktora, tamo je neki doktor Tomislav rekao sa sam loše i da me treba operirati.
Bojao sam se...
Operiran sam i oporavak je bio grozan, deset dana smo Lenka i ja visili svakodnevno u doktora, dobivao sam po tri inekcije dnevno, sve me bolilo, a ja i dalje nisam mogao jesti. 
Lenku je doktor naučio kako da mi sprema hranu za bolesne zamorce.
Ona se trudila, ali ja to nisam volio.
Onda je Lenka upregnila Tonija da me drži čvrsto dok mi ona daje jest.
Grozno mi je bilo, fuj mi je bio critical care u šprici!
Ali, znam da bih umro da nisam jeo.
Dugo smo dolazili po dva puta dnevno u ambulantu da mi doktori i veterinarski tehničari daju jesti.
Toni je često na putu, a Lenka je u Zagrebu sama, nismo imali pomoć, osim te naše ambulante Buba.
I tako smo otprilike dva mjeseca svakodnevno bili u doktora, primao sam infuzije jer sam smršavio, mučili smo se po cijele dane, a vjerujte i noći (jer ja sam glodavac, moja probava ne smije stati, ja non stop moram preživati, a ako stanem, ako ne jedem pola dana, mogu mi otkazati organi i onda mogu umrijeti) i onda je jedan doktor Saša na pregledu vidio da imam neke šiljke u ustima, da krivo trošim zube, pa mi je naživo ošišao te neke moje zamorske kutnjake. Grozno me je bolilo, ali kasnije je bilo lakše. Onda sam prestao kakati, a to je bilo vrlo opasno za moj život. Lenka je pretražila čitav internet dok nije našla nekakve kapi za male bebe ljude koji imaju grčeve i probleme s probavom. I to je bilo groznog okusa, ali pomoglo mi je. I da, Lenka mi je masirala moj mali trbuščić da što prije počnem kakiti, I nakon dva mjeseca moga odbijanja šprice, na kraju mi je Lenka našla najbolji omjer koji mi je najukusniji i tada sam zavolio svoju špricu. Nekada davno, na početku mojih zubnih problema, ja sam mogao tu i tamo pojesti listiće mlade blitve, špinata, peršina i moje omiljene listiće mrkve. Ah, to su bili dani... Nažalost, više ne mogu ništa samostalno prožvakati. Moja vilica je previše iskrivljena, već sam se 23 puta u životu operirao (znate, bio sam u potpunoj narkozi svaki put) jer moji zubi konstantno rastu, a ja ih ne mogu nikako trošiti. Nemojte misliti da ne želim, ja jednostavno ne mogu. Ali trudim se, vjerujte da se trudim. I naviknut sam na moje operacije, pa idem doslovno svaki mjesec na operaciju. Zadnjih 15-ak operacija napravila je doktorica Dubravka. Ona je dobra, u početku sam joj bio strašno drag, nosila bi me i mazila u rukama da mi bude lakše nakon svake operacije. Čini mi se da sam joj u zadnje vrijeme dosadio jer joj je sve teže i teže korigirat moje zube. Nije do nje, a ni do mene. To vam je viša sila, meni se vilica ukoči, pa je ona ne može normalno otvoriti. :/ Znam samo da mi je nakon operacije uvijek bolje. Jedino ne volim primati antibiotike i ne volim čekati red u ambulanti jer me svaki pas dođe ponjušiti. Onda ja samo pogledam Lenku i iskočim iz svoje nosiljke direktno na njeno rame. Ponekad mislim da ako se zavučem u njenu kosu, da me neće nitko tu pronaći. Ali isto dobijem taj užasni antibiotik. :/
 I tako sam vam ja ljudi moji već skoro dvije godine glodavac koji to uopće nije. Baš sam neki sisavac. Do prije godinu dana sam barem mogao popiti vodu iz svoje pojilice, ali više ni to ne mogu, baš mi je ta vilica bezvezna. Pojedem u prosjeku šest obroka dnevno, to vam je šest velikih šprica u koje stane 24 mililitra moje hrane. Nakon obroka popijem po nekoliko mililitara vode. Svako moje hranjenje traje u prosjeku oko pola sata do sat vremena. Možete misliti kako je odraslom zamorcu kada mora jesti špricu toliko puta dnevno! Malo sam ponekad gnjavator, ali volim se namontirati na Lenku, pojesti i onda se zavaliti i zaspati. Hihihihi!

Ovako ja jedem...

Ovo su vam moji "specijaliteti"
Lenka mi u mlincu za kavu prvo samelje moje omiljene sjemenke, onda njih zajedno s ovim mojim Critical careom prosije u čašu kroz maleno sito, pa u to doda (ne uvijek, samo nekoliko dana nakon operacije) probiotik u prahu i svaki put mi sipa vitamin C. Znate, ne mogu ga sam sintetizirati. I onda taj prah pomiješa s toplom vodom i ulijeva u šprice. A dok ona to radi, ja vam nju čekam za šankom. O da, imam ja svoj šank! :)


Ovo je moj mali zamorski šank! I nemojte mi reći da je to nekakva stoličica, to je šank i točka!

Nestrpljiv sam...

Čekaj, šta to radiš Lenka? Snimaš me? Daj ne zezaj!

Ponekad se Lenki sakrijem u robu koju stavlja na sušenje... hihihi!

Obožavam se ugnijezditi u Lenkine papuče... 
Ovo su lavovi.

Ovo su rokerske papuče

a ovo su papuče ovčice

Ovako se mogu popeti visoko, visoko!

Skoro svaki dan imam svoj trčkarajući đir po stanu. Kao što vidite, ja uvijek idem uz kraj, ne volim hodati i trčati po sredini kuće.
(U ovom slučaju sam išao u veliku sobu buditi Tonija)

Nekidan sam uspio polizati malo zgnječene banane - uh, ne znam tko je bio sretniji u kući! :)))

Bio sam i u hotelu na odmoru... Bilo mi je super!

Znate, mi zamorci vam spavamo otvorenih očiju, o da, da! Jedino, mislim da nitko ne spava otvorenih usta kao ja. Često mi u snu slina iscuri iz usta. Onda mi se Lenka smije!
Na ovoj sam fotografiji baš balav.

Obožavam spavati u Lenkinom krilu, pogotovo na ovom flafi ogrtaču...

Kad smo u Splitu, onda se mogu uvući u krevet. U Zagrebu mi Toni ne dozvoljava. On je pomalo strog. Ali isto me voli. Pogotovo otkad sam u svojim zamorskim zdravstvenim problemima.

Ipak, na kraju balade, ovo je moja najdraža poza za spavanje...

Još samo da vam pokažem moj brlogić...
Tu spavam i obavljam nuždu.
Vidite, imam dvosobni brlog, ona tamo plastična kućica je inače bila od mog tate Bobe, otkad njega nema, ja sam je zauzeo. Jedino ne volim kada stoji ispravno, pa je svaki put srušim i onda se provlačim u nju.
Ova drvena kućica, nju mi je Toni kupio. Zovemo je hacijenda. Nisam je volio u početku, a sad sam non stop u njoj.
I vidite ovu dekicu na sovu. To je dekica od flisa, a ja flis obožavam, volim spavati na njemu.

Eto, to sam ja, Dunja Zamorac. ;)

Sada kad ste pročitali Dunjinu priču, ja ću još samo nadodati da mi je zadnjih deset dana užasno teško jer mi je nakon zadnje operacije njegova doktorica Dubravka rekla da ga više nema smisla operirati jer mu je vilica toliko izoperirana i da mu je unutra sve iskrivljeno i okoštalo. :(
I tako vam ja danima plačem, jer znam da će za koji dan/tjedan doći taj dan kada će mu opet prerasti zubići, a doktorica mu ne može pomoći.
Mislim da po drugo mišljenje nemam gdje ići jer je ambulanta Buba u koju mi idemo, jedina ambulanta koja radi korekcije zubiju zamorcima.
Eto, možda se dogodi čudo...
Nadam se.
Trenutno sam u jednoj životnoj situaciji u kojoj se ne smijem nervirati, ali jednostavno, ne mogu biti hladnokrvna. To je moj ljubimac, toliko smo toga prošli zajedno, jednostavno, ne mogu ga dati na eutanaziju dok on želi živjeti.
Baš ne znam što da radim?
Molit ću njegovu doktoricu, mada mi je žena stvarno iskreno rekla svoje. 
Ne preostaje mi ništa drugo nego nadati se čudu. <3

Broj komentara: 98:

  1. I ja se nadam čudu i molim za njega <3, micek mali presladak..

    OdgovoriIzbriši
  2. Lenka, nadam se da će se dogoditi čudo i drži nam se, nemoj plakati :( <3

    OdgovoriIzbriši
  3. ne znam što da ti kažem. imala sam mačka koji je obolio, i liječenje je trajalo i na kraju, nakon puno vremena, mislim da je njemu bilo dosta. sakrio se i jedva sam ga izvukla ispod kreveta, i kad sam ga luda odvezla (opet) veterinaru, predložio mi je eutanaziju da mu olakšam kraj. i jesam, dala sam ga eutanizirati. nije mi žao zbog toga, mučio se i umro bi tako i tako, vjerojatno taj isti dan. žao mi je što nije išlo drukčije, žao mi je što nismo imali još vremena za druženje. nikad poslije nisam uzela mačku.
    Sad si me sjetila na injekcije s pastom za hranjenje...
    uopće nije laka odluka, i ovo je jako bolna tema i kužim ako ne budeš poslije pisala o nastavku.
    kak ogod odlučiš, neka ti savjest zbog toga bude mirna. drži se

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. a eto, produžimo im život maksimalno, volimo ih, dio su obitelji, naši mali kućni ljubimci. znam da je kraj neizbježan, ali najgore je šta on ima ogromnu volju za život.
      tenks!

      Izbriši
  4. Jadno maleno stvorenje, nadam se da ce se ipak situacija razviti u sretnijem smjeru. I stvarno me dojmilo koliko se brines za svojeg ljubimca, mnogi bi odustali. Stvarno je sretan sto te ima.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pa mislim da je Dunja jedini zamorac koji je preživio 23 operacije, to mi i veterinari uvijek govore. ljudi odustanu uglavnom već nakon druge, treće operacije... a ja sam za to da se životinji maksimalno pomogne, kao i čovjeku.

      Izbriši
  5. Ti si jedna divna velika duša. Mislim, ne poznajem te lično, ali ovaj post mnogo toga govori. Veliki sam ljubitelj životinja, nemam mnogo iskustva sa ovim malim fluffy stvorenjima, ali imam 3 kuce usvojene sa ulice koje su potpuno punopravni članovi porodice. Dunja je presladak i ovaj post me je zaista dotakao. Želim svu sreću Dunji i šaljem veliko <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. puno ti hvala na lijepim riječima i svaka ti čast na udomljavanju čak trojice pasa, moj naklon do poda! <3

      Izbriši
  6. Sunce drago, fluffyčasto <3 Isti je moj Đura :)
    Dok sam čitala post smenjivali su se suze i smeh :')
    Setila si me na Đuru koga, na žalost, nema 2 godine, ali su iza njega ostale 3 curice, Leeloo, Coco i Muffin :)
    Zamorci su krasne, krasne životinjice koje umeju jako da vole.
    Mislim da si ti divna mama :) i da je Dunji bogovski s vama.
    Evo, ja ću večeras izgovoriti malu molitvu za njega, da mu bude bolje i da bude s nama još neko vreme :) Pusu mu daj veliku, najveću :* :* :*

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ajme, rasplakala si me! hvala ti od srca!!! <3 :*

      Izbriši
  7. Da znas da sam se rascmoljila, prekrasna prica a Dunja je presladak i nadam se da ce i to prebroditi i jos dugo vas uveseljavati <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ajoj... nemoj i ti plakat! <3 i ja se nadam čudu!

      Izbriši
  8. Dusa mala <3 Ja sam se za svoje hrcke borila do poslednjeg dana i znam kako ti je... Cuda se dogadjaju i verujem da ce malisa biti dobro i da cete nesto smisliti <3

    OdgovoriIzbriši
  9. Ne mogu ti opisati koliko me Dunjina priča rastužila, joooj da ti barem mogu pomoći...tako je presladak i pravi mali borac, stvarno se nadam čudu <3 <3 Ja bi proguglala veterinarske u cijeloj zemlji (iako vjerujem da si već to pokušala) i zivkala okolo i molila njegovu doktoricu da se nastavi truditi dok god bude mogla, nažalost mi ništa pametnije ne pada na pamet :(

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. viruj mi Matea da smo gledali i Sloveniju i Srbiju, ali jednostavno ne postoje zubari za glodavce. u V. Britaniji čak ima, ali meni je to trenutno na kraju svita. a ljudi iz cile HR dolaze u tu moju ambulantu liječit glodavce, jednostavno, nemaš di drugo...

      Izbriši
  10. A joj...bas me jako dirnula ova prica o Dunji. Ja obozavam zivotinje i imala sam psa tako da vrlo dobro znam kolika je to ljubav i sreca. Dunja je presladak i tebi svaka cast sto se tako lijepo brines o njemu. Mogu zamisliti koliko ti je tesko sada ali evo i ja se nadam da ce se nesto dogoditi pozitivno. Zelim vam to od sveg srca ;) A do tada nastavi maziti i paziti svog ljubimca jer oni to sve osjecaju i vracaju trostruko.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hvala ti! <3 istina, oni to vraćaju trostruko, njihova je ljubav neizmjerna.

      Izbriši
  11. Baš mi je žao, vidi se s koliko ljubavi pričaš o svojem malo ljubimcu, volila bi da mu bude bolje i da se još dugo družite, a opet, nema smisla da se muči...kako god se nastavila priča o tvojem malom Dunji, ono što sigurno znam je da je imao najbolju mamu na svijetu, to je sigurno! Drž'se!

    OdgovoriIzbriši
  12. Baš si me nekako raznježila i rastužila u isto vrijeme skroz i suosjećam s tobom.. Nadam se da najboljemu. <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. fala ti, ja se isto nadam najboljem... <3

      Izbriši
  13. ajme ne mogu ti opisati koliko trenutno suosjećam s tobom. ja sam imala zeca 10 dugih godina, bio mi je najbolji prijatelj, kad god bi ga primila uvijek bi sve bilo bolje, ful je jako utjecao na moje raspoloženje, i svojih zadnjih godinu dana je proveo u gajbici (a inače je bio svugdje, u gajbicu bi samo otišao jest, obavit nuždu pa došao spavati u sobu) jer ga je udario moždani i glavica mu se okrenula, nije ju mogao ispraviti i nije se više puno micao. plakala sam poput kišne godine, 2 dana nisam mogla doći k sebi kada je uginuo. ali isto tako sam imala zečicu koja je čitav život bila bolesna, i isto joj se zubi nisu trošili pa je nama veterinarka rekla da ih možemo sami rezati. doduše jako bolno i teško nam je to bilo raditi, ali je bila jako dugo s nama, i onda kad su nam rekli da joj se bliži kraj, poživjela je. tako da, ne gubi nadu. ta mala stvorenja stvarno znaju iznenaditi, kad im je lijepo i kad se trudiš da im bude lijepo, ostanu dugo s tobom. <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. joj znam da su zečevi skloni moždanom udaru. a Dunjin problem nisu prednji zubi, njih i je lako skraćivati, njegov problem, a to sam možda trebala u postu napisati, jesu kutnjaci i pretkutnjaci i ja ih ne mogu vidit jer su daleko, a doktori ih mogu vidit tek pod narkozom, kužiš. zato se on 23 puta operirao. zečevima je nešto drugačija situacija, njima prednji brzo rastu, šta na kraju ispada super jer je prednje pizdarija skratit, ali znam da se zečevima često događaju apscesi i sl. a jebemu, kad je takav život...

      Izbriši
  14. A Lenkice moja,bas sam se rastuzila nad ovom pricom,znam koliko si toga prosla sa Bobom i Dunjom,i stvarno mi je zao sto se jadan tako muci.Nekako se nadam da ce se desiti neko cudo i da ce mu biti bolje.

    OdgovoriIzbriši
  15. Toliko me ova prica o tvom Dunji rastuzila a istovremeno mi mnogo toga dobrog rekla o tebi iako te ne poznajem.Iskreno se nadam da ce se naci neko rjesenje za Dunju i njegove zubice. Ne znam i ne razumijem kako mu se odjednom desio taj problem sa zubima, nesto valjda specificno za glodavce, ali samo da mu bude bolje, evo drzim fige. <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pa zapravo, nije toliko čest slučaj, ali ako će se iskriviti zubi, to se događa najčešće između druge i treće godine života. Dunji se to dogodilo malo prije drugog rođendana. a eto, u prirodi ne bi preživio ni dan, mene barem tješi što mu evo skoro dvije godine produžavam život.
      fala ti Ksenija! <3

      Izbriši
  16. Lenka, vjeruj da ce biti dobro <3
    Držim fige da tvoj mucek bude dobro i da zubici ne stvaraju probleme.
    Puno ljubavi vam šaljem <3 <3 :) <3

    OdgovoriIzbriši
  17. Ova me je priča od smeha do suza provela. Ja nemam kućnog ljubimca i nikada nisam imala, tako da sam uvek bila uskraćena za tu vrstu osećanja, ali nadam se da će jedna slatka kuca uskoro doći u moj život. :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. joj i ja se nadam da ćeš nabaviti nekoga, ljubimci su ogromna radost, oplemene te za čitav život! <3

      Izbriši
  18. Jao ;\ Ja sam imala cincilu koja je uginula zbo tih zubica i jako mi je bilo tesko.
    Pokusavaj sta god mozes dok god mozes.
    Zasigurno ti je jako tesko, drzim fige za cudo <3
    http://fashionovertheainbow.blogspot.com/2014/02/10-random-facts-about-me-video-outfit.html
    Check out and tell me what you think :)

    OdgovoriIzbriši
  19. Lenka , svaka ti cast na posvecenosti i trudu , bas sam se rastuzila , Dunju znamo , svi smo ga vec upoznali i jako mi je krivo da ima taj problem , mogu samo da pretpostavim kako ti je ...zivotinjice su najbolja stvorenjca na planeti ...

    OdgovoriIzbriši
  20. Da sam dio nekog žirija i da se bira neka-tamo nagrada, po meni bi ova priča MORALA biti prvo mjesto. Ne zanimaju me druge. Kada ljubav piše tužne priče nastane ovo... tvoja priča.
    Iskreno mi je žao ovog malog stvorenja i želim da sve ovo prođe te da bude sretan kraj.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. joj legendo, fala ti puno, puo, puno!! <3 <3 <3 <3

      Izbriši
  21. Ne znam te ali ovo što sam pročitala mi je dovoljno da znam kako si ti jedna velika ljudska duša, jer samo tako divni ljudi mogu voljeti i brinuti se o nedužnim životinjicama kao što se ti brineš za svog Dunju, želim vjerovati da će se desiti neko čudo i da će mali slatki biti dobro :)

    OdgovoriIzbriši
  22. Ja mislim da ova priča o Dunji treba da završi na TV-u. Kako si to napisala, sa toliko ljubavi. Koliko se samo žrtvuješ za njega, to može samo dobar čovek pun ljubavi. Žao mi je što mu je tako teško, pa samim tim i tebi. Nadam se da će se ipak naći neko rešenje. Veliki poz iz NS!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti na ovim lijepim riječima! <3 Žrtva nije teška kada je ljubav u pitanju... Veliki pozdrav Novom Sadu!

      Izbriši
  23. A mucek mali, predragi je <3 Stvarno se nadam da će biti dobro, znam kako je to kad se vežeš za ljubimca i kad ti se događaju takve stvari. Priča o Dunji užasno me rastužila jer me podsjetila na moju Čupku za koju smo ispočetka mislili da je Čupko hehe. Ta mačka je imala i više od 9 života, ma mogla bi do sutra pisati o njoj i svim njezinim zgodama i nezgodama. Nažalost, više je bilo ovog drugog. Nikad neću zaboraviti onaj dan kad sam došla iz škole i kad su mi rekli da moje Čupke više nema. :'( Bez obzira na sve, nadam se da će priča o Dunji ipak imati sretan završetak. Šaljem veliki hug, drži se! :*

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Puno ti hvala draga moja Sanela... <3 :*

      Izbriši
  24. Moji hrcak se razbolio imao neku ranu na grbu razni masti isprobavala veterinari rekli da nema drugo shta.Barala sam po netu ali nisam nasla mucio se 1 godinu sa ranama nije moga da spava.Imao je 3 godine kad vishe se blizio kraj drzala sam 3 dana u strasnih muka nije zeleo da jede da pije strasno je bilo i morala sam otvesti na veterinaru da uspiju :( Plakala sam bila sam u depresiju to je bio moj heroj kad isla kuci od posla on me je cekao ali sad vise niko ne ceka me akvarium jos mi stoi :( Pisala sam ti i kometarom i na fb ali nisam zelela tamu da pisam dugacko.Volim te lenka i tebe i dunji jako ste slatki i bas mi e zao za Dunju :*

    OdgovoriIzbriši
  25. Joj Dunja ljubav mala <3 Ako te vec mora napustit, nadam se samo da se nece puno mucit, ti si vec puno puno napravila ove dvije godine i sto si rekla u prirodi bez tebe ni dana ne bi prezivio, a tko zna kako bi mu bilo da nije dosao u tvoje ruke

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. a sve si vidila, bila si kod nas... <3

      Izbriši
  26. Ajoj, siroti Dunja... S obzirom da sam i sama životinjoljubac znam sve glavne likove u ovoj priči. Meni su puno pomogli oko hrčka, i da, Duda je stvarno super! Kužim te 100% jer doma imam zološki ;), a Dunji držim fige da ga sve što manje muči... Pusa!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. je, svi iz Bube su fenomenalni, od tehničara, cura na recepciji, do doktora, a i vlasnik (Ljolje) mi je iz Splita. ma divni su...

      Izbriši
  27. Isuse, slatka mala čupavica :(
    Ustraj u borbi dok god misliš da to ima smisla! Meni je prije par godina uginuo mačor, dosta naglo, a ja sam u tih par dana dok je bio između života i smrti učinila sve, i da mu probam pomoći i da ne pati puno. Nažalost, srčeko nije dugi izdržalo...
    Nisam dugo plakala zbog njega, ali sad plačem, ganula me tvoja priča.

    Imam sad drugu mačku i dalje sam u Bubi, kao što sam bila od samih početaka - nema boljih od njih <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. je, najbolji su, ja isto tako mislim...

      Izbriši
  28. Lenkice, uvijek sam imala dojam da si jedna divna osoba ali ovo je udarilo pecat.. Zao mi je zbog Dunje, borac je, steta... Ali pruzio ti je fine trenutke vjerujem, zna da si i ti njemu a dala si sve od sebe. Saljem ti ljubac i nadam se da pronalazis utjehu nekako za ove i buduce dane ♡

    OdgovoriIzbriši
  29. Počela sam da pačem. ozbiljno sam počela da plačem, jer toliko volim sve životinje, da mi bude loše čim vidim da nekoj nije dobro, a i pas kojeg imam pa dobrih 14, gotovo 15 godina, počinje da ima velikih problema sa kostima, i gotovo da više ne može u šetnju da izađe, već je često vozim u kolicima kao malo dijete :(
    Iskreno se nadam se da će čupavac biti dobro, i da će još dugo biti s tobom, i da ćeš mu kupiti još puno papuča na kojima će da se odmara, jer je predivno a u isto vrijeme i strašno kada se vežeš za životinju, za koju znaš da te kad tad mora napustiti. Toliko zavoliš, da se osjećaš kao da ti je dijete. :) svaka čast na brizi za njega, rijetki su ljudi koji se ovoliko žrtvuju i posvećuju životinjama, a to samo svjedoči o tome kako veliko srce imaš i koliki si čovjek :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hvala ti... <3 želim sve najbolje i tebi i tvome pasonji, ti si velika osoba!

      Izbriši
  30. ja sam cmizdro i naravno da plačem na ovaj post...želim ti da sve prođe dobro...uživala sam u ovom postu, divno je čuti za ljude koji se toliko brinu za svoje ljubimce.

    OdgovoriIzbriši
  31. O draga Lenka, proplakah (i prosmijah) i ja tvoju priču o Dunji i ekipi <3
    i mogu samo s tobom moliti za čudo :hugs:

    OdgovoriIzbriši
  32. Siroti Dunjica :( Drži mi se, vjerujem da će se dogoditi čudo i da će on biti puno bolje :* :* Čitajući ovaj post nekoliko puta sam zaplakala, a nasmijala sam se zamišljajući kakav bi glas imao Dunja i kojim tonom bi pričao sve što si u njegovo ime napisala. Srce malo veliko <3 <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Dunja bi ti imao mali piskutavi dječji glas! :) <3

      Izbriši
  33. Ovo je tako prekrasna prica o Dunji i nadam se da ce se nastaviti! Mislim na vas <3

    OdgovoriIzbriši
  34. Draga Lenka, hvala ti na ovoj lijepoj i tužnoj priči za koju se nadam da će imati sretan kraj. Stvarno sam uživala i u tekstu i u slikama. Shvaćam tvoju tugu i borbu za ovu divnu životinjicu jer sam nešto slično prošla sa svojim zecom, obišla veterinare i pokušavala sve da što duže bude sa mnom jer tko voli životinje odnosi se prema svom kućnom ljubimcu kao prema članu obitelji i sve će napraviti da pogne. Nadam se da će vrijeme pokazati neko rješenje i da će sve biti u redu <3 E da, sad sam se sjetili, postoji li mogućnost tražiti drugo mišljenje veterinara izvan RH jer smo sad EU pa nije tako komplicirano sa životinjicom preko granice?

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. onda me razumiš, ljubimca se voli kao člana obitelji, jer on to je. ma gledali smo sve opcije, ali jedino bi u V. Britaniju mogli ići, a to nam je svaki mjesec jednostavno neizvedivo. :/

      Izbriši
  35. Otkada sam sinoć pročitala ovaj post, ne mogu ga izbiti iz glave i cijeli dan o njemu razmišljam...kad si mene ovako rastužila ne želim ni zamisliti kako se ti osjećaš...osoba sam koja vjeruje u čuda i stvarno želim od sveg srca da ti i Dunja ovo prebrodite...jer mislim da na ovu priču sročenu iz srca nitko ne može ostati ravnodušan i ne poželiti da se čudo desi upravo vama.. <3 Tereza

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hvala ti Tereza, svi se nadamo najboljem... <3

      Izbriši
  36. iskreno, volila bih da ovo nisam pročitala jer sad tu cmoljim k'o mala beba :P
    i sama sam izgubila već cilo brdo ljubimaca i prijatelja pa znam kako ti je gledat ga dok pati... ali čovječe, Dunja je stvarno fajter <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. da fajter! nevjerojatan je borac, čudo od zamorca! <3 duša moja dobra, najbolja... <3

      Izbriši
  37. Krasno si sve to napisala i mislim da si Dunji život učinila mnogo, mnogo ljepšim i da je sigurno presretan jer te ima! <3
    I genijalne su mi ove njegove slike, ova u hotelu pogotovo, baš je CAR! :D :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Tenks Vesna! :) Je, meni je isto ova slika iz hotela zakon, jer tu sam ga fotoaparatom slikala dok je bio u akciji istraživanja sobe, pa nije kužio zvuk aparata kojeg se inače panično boji. :D

      Izbriši
  38. Iako te ne poznajem, divim se pozrtvovnosti i nacinu na koji si sve izdrzala! :) Drzim fige za Dunju i nadam se da ce se ipak situacija nekako rijesiti! Saljem hrpu podrske iz Njemacke i mali zagrljaj za malog fajtera! :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Puno ti hvala na lijepim riječima! Pozdravljam i ja tebe! :)

      Izbriši
  39. Baš mi je ža kroz šta ti i Dunja prolazite. Jedan veliki dio djetinjstva sam imala puno kućnih ljubimcima i sve sam nakon nekog vremena izgubila. Nakon zadnjeg nisam više imala snage prolazit ponovno kroz sve to. Ža mi je, suosjećam s tobom i svaka ti čast na upornost i brizi oko Dunje. Nadan se da ova druga situaciju u životu, zbog koje se trenutno ne smiš nervirat u biti nešto lipo? :) Čuvaj se i drži se.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Užasan je osjećaj kad ti ljubimac ugine. I uvik mislim da neću imat snage za novog, ali eto, cili život sam s kućnim ljubimcima. Je, imaš nos Majo moja, skužila si me! ;)

      Izbriši
  40. Ovo je vilo moja tako prekrasan post da sam se raspekmezila na poslu ... Koliko ljubavi može stati na jedan blog. Dunja je predivan i stvarno poseban. Čast mi je što takav muškić je moj imenjak. Predivan je i pravi mali junak. I srećom ima tako divne vlasnike koji se bore za njega. Ja vam držim fige za borbu , za čudo i za Dunju koji je jači od svega :*

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Dunjice, dobra i nježna dušice, puno ti hvala... <3

      Izbriši
  41. slatkiš mali <3 vidi se koliko ga voliš! nadam se i ja čudu skupa s tobom :)

    OdgovoriIzbriši
  42. prekrasna priča o dunji! zao mi je zbog svih muka koje ste prošli i koje još uvijek prolazite. meni prijateljica ima zamorce, nisam neki fan glodavaca, a isto tako sam prije saznala da jedu noću i da su aktivni :) zanimljive zivotinje. ono što mi se kod nje nije svidilo je njihov miris a pored svega toga ima i papige u istoj prostoriji tako da je to pravi mali privatni zoo

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hvala ti! ma gledaj, šta se tiče mirisa, ako ih čistiš svako drugi dan zimi, a ljeti svaki dan, onda tu nema nikakvih problema. druga stvar je kad ih se ne čisti po nekoliko dana, oni su glodavci, probava im radi luđački, non stop kake mala govanca, to treba baš redovito čistiti.

      Izbriši
  43. Ljubica mala slatka :( Držim fige da bude dobro maleni, da se dogodi čudo i da sve bude ok sa zubićima :(
    Ja imam činčilu Čičija (nećakinje mu dale ime), kod mene je mjesec dana tek, ali star je 4 godine. Prije nego je došao u moje ruke bio je u nekakvom mini kavezu za ptice kod starijeg čovjeka koji se uopće nije brinuo o njemu niti se igrao sa njim. Jedna dobra gospođa ga je spasila od toga zlog, zlog stričeka i dala ga meni, i evo već mjesec dana on je centar mog svijeta. Prije dva dana sam primjetila da ima malenih problema sa probavom, no evo, mislim da se sve vraća u normalu sa pravilnom prehranom i vitaminima. Međutim, zbog tog zlog stričeka, moj Čiči se strašno boji svih zvukova i pokreta, jedva mi dopusti da ga malo barem pomazim :( A tako je sladak i savršen da bih ga gnjavila po cijele dane i svaku minutu provodim sa njim. Evo i sad mi sjedi na papuči dok pišem ovo i ne usudim se pomaknut da se jadničak ne prepadne.
    Ne znam što napraviti da se opusti i da shvati da ga ja neću ozljediti, samo se želim maziti sa njim.
    Maleni Dunja je presladak, molim Boga da se stvarno desi čudo jer znam kako je izgubiti kućnog ljubimca, nažalost. :(

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Jadničak mali činčilasti... Da, oni su užasno plahi i bojažljivi baš kao i zamorci. Samo mu daj vremena, nemoj ništa na silu. Znam da ga želiš mazit, ljubit i igrat se s njim, ali znaš i sama koje je sve traume prošao jadničak. samo mu daj vremena. moj pokolni Bobo je prvih šest mjeseci živio u maloj plastičnoj kućici koja se nalazila u velikoj zamorskoj kući jer je bio istraumatiziran od zoo hobija, izlazio je samo noću. znala sam noćima bit budna samo da ga čujem da je okej. i nakon 6 mjeseci se opustio. bili smo najbolji prijatelji skoro sedam godina, to je bio zamorac s brutalnim karakterom.
      životinja će ti dat svoju ljubav, samo je kod istraumatiziranih potrebno veeeeeeeeliko strpljenje. i neka on sjedi na papuči, ti ne mrdaj, ma ne bi da sad moraš negdi ić! :P ma neka gušta mališa, već se on lagano opušta čim je kraj tebe. i malo po malo mu daji hranu iz svoje ruke, to je isto dobro za povjerenje. joj baš mi je drago da si udomila tu dobru dušicu. <3

      Izbriši
  44. Upoznala sam Dunju, nadam se da će što prije ozdraviti, toliko ljubavi s strane njegove vlasnice ne može proći bez uspjeha.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ah, da bar... sve bih napravila za njega... duša moja najbolja zamorska...

      Izbriši
  45. Joj i da nisam Dunjicu upoznala bi me ova priča dirnula, a sad mi je još teže jer znam i njega i tebe i baš mi je jako jako žao Dunjice! Nadam se da neće puno patiti, lijepo je živio i bio je voljen i pravi je hrabri mali borac! Da barem ima nekog načina da mu zubići prestanu rasti, ali ne možeš protiv prirode, baš je ponekad okrutna. Evo ti pusca :*

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. moja Josipa... Dunja je jučer otišao u Zamorski Raj... pretužna sam, komad srca mi je nepovratno otkidan od mene...

      Izbriši
  46. :'( :-( zao mi je jako. ..on je sad iza duge gdje nema boli i gdje sam gricka travcice i lisce od mrkvice. ..pružila si mu cistu ljubav i bio je voljen maleni. .. nije utjeha, znam... trebat ce vremena. ...meni i nakon puno godina zasuze oci na mog Kukija....

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hvala ti puno... <3 baš će mi tribat vrimena da ga prebolim. al znam da ga nikad neću zaboravit, baš kao ni ostale svoje ljubimce kojih nažalost više nema. Dunju ću posebno čuvat u srcu zbog njegove velike hrabrosti i malenog tjelešca koje je sve izdržavalo junački. duša moja dobra zamorska... :'(

      Izbriši
  47. Lipotan, iskreno iz srca se nadam da cemu biti bolje. Stvarno je sretan sto te ima. Oprosti ako negdje pise, ali nisam vidio, kako mu je to sve pocelo?

    OdgovoriIzbriši
  48. Nažalost, Dunja je u Zamorskom Raju od 05.03.2014. :'( Jako me pogodilo to sve skupa...
    Počelo je tako da su mu se dva miseca prije drugog rođendana počeli krivo trošit zubi. Glodavac je, zubi mu stalno rastu i moraju se pravilno trošit. Njemu se od nepravilnog trošenja sve iskrivilo i bile su potrebne korekcije. Nemam snage više pisat, mislim da sam dosta toga u samom postu napisala, a ne mogu ga više niti pročitat od tuge... :(

    OdgovoriIzbriši
  49. Beskrajno mi je zao Lenka,tesko je nesto napisati s smislom u tim trenucima,samo znam da ti je tesko,jer vidim da ti je taj mali cupko bio sve i da si se brinula za njega..

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. je, tužno je i prazno bez njega... svakog ljubimca pamtim, ali Dunja je poseban...

      Izbriši
  50. Sram me ali eto mene po prvi puta na tvom blogu...
    A kao prava beauty blogerica prvo sam odlučila pročitati članak o Dunji :)
    Joooj ne znam što bi rekla, pogotovo jer sam bila u tvom stanu i vidjela jednu veliku prazninu u sobi :( - Zaista mi je žao zbog malca ali i zbog tebe...
    Upravo sam si uzela Smuceka u krilo i mazim ga (iako, naravno, nije baš oduševljen!) i nadam se da će moji Smucek i Smradac proživjeti svoje male - velike živote bez (većih) problema!
    Inače moj Smucole isto ima problema sa zubima, njegov je problem krivi zagriz pa mu se zubići prilikom hranjenja (i žvakanja ostalih nedopuštenih stvari!!!) ne troše, pa kroz 2-3 tjedna izgleda kao da ima kljove, tako da jednom mjesečno obavezno idemo veterinaru na rezanje zubiju, na živo - da, grozno je kao što i zvuči, brrrr
    Uglavnom, nadam se da se stanje neće pogoršati, iako sam naravno spremna za tu malu krznenu ljepotu učiniti sve u mojoj moći :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ma kod kućnih zekana je normalno to rezanje prednjih zubiju i njih ti to ne boli previše jer su im zubi ko malo tvrđi nokti. Nije problem s prednjim zubićima ni kod zamoraca, ni kod zečeva, moj Dunja je imao problem s kutnjacima i pretkutnjacima koji su uporno krivo rasli, a zamorci ih imaju 16, plus ta 4 prednja, dakle sveukupno 20 zubiju. Mnogi ljudi to ne znaju, nažalost, čak ni pojedini veterinari ne znaju koliko zamorci imaju zubiju i misle da imaju samo ta 4 prednja. Moji su veterinari bili super, svi do jednog... A moj Dunja je bio borac, veliki. Evo mi opet suze idu, pa ću stat s pisanjem. :'(

      P.S. dobrodošla na moj blogić... <3

      Izbriši